Približavamo se aerodromu Charles de Gaulle, a ispod nas su svetla velikog bulevara Champs-Élysées na čijem se jednom kraju nalazi Trijumfalna kapija koja liči na veliku kocku opkoljenu svetlima automobila koja je obilaze sa svih strana. Reka Sena je osvetljena prigušenim svetlima i po njoj se jasno razaznaju turistički brodovi koji plove do kasno u noć. Čim smo sleteli, osetili smo hladan povetarac koji je ledio naša lica, prethodno osunčana na plažama Azurne obale. Iako je prvi dan Nove godine, u Marseju je bilo +18 stepeni, a ovde u Parizu je samo +1.. Stigli smo u Pariz, grad svetlosti i ljubavi, i postali smo deo neprekidnog lanca od 30 miliona turista koji godišnje poseti Francusku prestonicu.
Pariz je podeljen na dvadeset okruga (arrondissements) koji su spiralno raspoređeni u pravcu kretanja kazaljke na satu. Svaki okrug je dodatno podeljen na kvartove, a svaki kvart nosi svoju zanimljivu priču.Prvi deo je Louvre, jedan od najstarijih i najmanjih, i osim muzeja Louvre, ima i Trijumfalnu kapiju Carrousel, više muzeja, hotele Ritz i Rambouillet, kraljevsku palatu (Royal Palace), Tulieries garden, Les Halles, poznatu robnu kuću „La Samaritaine“, Francusko državno pozorište „La comedie Francaise“ kao i Banku Francuske. Louvre je najposećeniji muzej na svetu i za turistički obilazak muzeja je potrebno najmanje pet sati. U njemu se nalaze dela svetske kulturne baštine, koja datiraju od 6000. godine pre nove ere pa do XIX veka. Uzeli smo plan muzeja i krenuli nepreglednim hodnicima. Mona Liza (La Gioconda), najpoznatije svetsko ulje na platnu, koje se nalazi se iza neprobojnog antirefleks stakla, privlači najveći broj posetilaca.
Drugi okrug, Bourse, je najmanji, i zajedno sa osmim i devetim čini poslovnu celinu, u čijem centru se nalazi Pariska Opera, veliki broj banaka, Opera Comique i druga pozorišta, Francuska narodna bilioteka… Osmi okrug, Élysée, je poznat po Jelisejskoj palati, u kojoj stanuje predsednik Francuske, ali i po Trijumfalnoj kapiji (Arc de Triomphe) na jednom i Place de la Concorde na drugom kraju široke i prostrane avenije Champs-Élysées, kojom se kreću reke šetača do kasno u noć. Čak i u kasne sate kafei su još uvek puni gostiju koji su ušli da se ugreju od januarske šetnje po pariskim ulicama. Deveti okrug, Opéra, koji osim centralno postavljene Opere Garnier (Pariske Opere), sadrži nekoliko poznatih muzeja, muzičke dvorane „Folies Bergère“ i „Paris Olympia“, predstavlja uvertiru za kvart Pigalle, poznat kao zonu crvenih fenjera. Pigalle je oduvek privlačio umetnike, kao na primer, Van Goga, Pikasa, Salvadora Dalija, Modiljanija, Monea, Lotreka i druge koji su tu živeli i stvarali jedan deo svog života. Poznato je da su se i u njihovo vreme kao i danas tu nalazili najpoznatiji svetski kabarei Divan du Monde i Moulin Rouge. Danas je Pigalle poznat i po seksi šopovima, ali i po prostitutkama koje se u sumrak rasporede duž ulica. Pigalle pripada i osamnamnaestom okrugu Pariza, Butte-Montmartre, i od njega počinje uspon prema najvišem brdu u gradu, Monmartre, na čijem samom vrhu dominira Basilique du Sacré-Cœur, i u čijoj se neposrednoj blizini nalazi najpoznatija otvorena pijaca umetničkih slika na svetu. Ako želite suvenir, to je mesto za kupovinu, ali obratite pažnju, jer se mnoga ulja na platnu prave na mašinama u Kini a prodaju na Monmartru. Nekoliko uličnih svirača podiže atmosferu. Muzika iz starog vergla u rukama žene obučene u odeću sa početka prošlog veka nas zaista vraća u to vreme. Ceo trg je preplavljen ljudima, a okolo su kafei, restorani, galerije… U povratku sa Monmartra prolazimo kroz dvadeseti okrug, Buttes-Chaumont, koji je poznat po parkovima i ispresecan je kanalima Saint-Denis i l’Ourcq i kroz deseti, Enclos-St-Laurent, koji je poznat po najfrekfentnijim železničkim stanicama u Evropi, gare de l’Est i gare du Nord. U produžetku je jedanaesti okrug, koji je najgušće naseljena urbana zona u celoj Evropi, a poznata mesta su Place de la Republique, muzej Edith Piaf… U dvadesetom okrugu, Ménilmontant, koji se naslanja na jedanaesti, se nalazi najpoznatije parisko groblje Père Lachaise Cemetery, na kome su sahranjeni poznati kompozitori Šopen i Rosini, pisci Vajld i Prust, slikari Pizaro i Žak Luis David i mnoge druge poznate ličnosti. Reuilly je naziv dvanaestog okruga, u kome se nailazi na francusko Ministarstvo finansija, palata sportova Paris-Bercy, trg Place de la Bastille koji povezuje četvrti, jedanaesti i dvanaesti okrug.Četvrti nosi naziv Hôtel-de-Ville, i naseljen je još u 1. veku nove ere i u njemu se nalaze najstariji delovi grada. Tu se nalazi administracija Pariza, ali i prelapa gotska katedrala Notre-Dame de Paris na ostrvu Île de la Cité u zagrljaju reke Sene, kao i Licej (The Lycée Charlemagne) čuvena obrazovna ustanova i Place de Vosges, prototip evropskog gradskog trga. Veliki je broj znamenitosti u četvrtom, a to mesto smo izabrali da pređemo Senu i nastavimo obilazak na drugoj, levoj obali reke. Tu počinje peti okrug, Pantheon, poznat po Latinskoj četvrti, koja se prostire i delom šestog okruga, Luxembourg u kome se nalazi veliki broj škola i fakulteta. Najpoznatiji je univerzitet Sorbona (La Sorbonne), i nalazi se na Trgu Sorbone, a u blizini su Francuska Akademija nauka, Rimski amfiteatar i drugi tragovi romanskih vremena. Malo dalje, kada se krene Bulevarom Saint Michel, se nailazi na prelepi park Jardin Luxembourg sa palatom Luxembourg u kojoj je smešten Francuski Senat. Ispred palate je velika fontana odakle se pruža veliičanstven pogled na Pariz. U blizini se nalazi i crkva Saint Sulpice, čije okruženje je poslužilo Den Braunu da napiše knjigu Da Vinčijev kod, bestseler svetskog glasa, po kome je kasnije snimljen istoimeni film koji je 2006. otvorio Kanski festival. U ponudi pariskih agencija postoji i obilazak grada tragom Da Vinčijevog koda.
Konačno dolazimo do sedmog okruga, bez čijeg sadržaja ne može da se zamisli nijedna poseta Parizu niti jedna razglednica. Muzej d’Orsay se nalazi u preuređenoj železničkoj stanici i u njemu su izložena dela francuskih imresionista kao što su Sezan, Mone, Renoar i mnogih drugih. Za posetioce ga je otvorio Fransoa Miteran krajem 1986. godine. Kada se produži dalje šetalištem pored Sene, nailazi se na Place des Invalides, kompleks muzeja i spomenika posvećen vojnoj istoriji Francuske, prvobitno sagrađen kao dom vojnih veterana. U sklopu kompleksa je i hotel Des Invalides u kome je boravio i Napoelon. Rue de Grenelle je jedna mala ulica kojom se dalje stiže do parka (Park du Champs de Mars) ispred Ajfelove kule, i koja na svom kraju u blizini tornja nosi naziv Beogradska ulica (Rue de Belgrad). Na jednom kraju parka se nalazi vojna škola i zgrada UNESCO-a čije je sedište u Parizu, a na drugom kula, na obali Sene. Ajfelova kula (La Tour Eiffel), je najpoznatija građevina od metala na svetu, a takva struktura na jakom suncu „poraste“ čak za 18 santimetara dok se po vetru zanosi do 7 santimetara. Otvorena je za svetsku izložbu 1889. i od tada je ugostila 200 miliona ljudi, i to skoro 7 miliona samo u 2006. godini. Stoji na četiri velika stuba, od kojih su dva opremljena liftovima a dva su sa stepenicama za entuzijaste kojima ne smetaju vetar i visina, i tako do prvog nivoa, a kroz toranj voze samo liftovi do vrha. Na samom vrhu se pruža pogled na ceo Pariz. U daljini se odmah uočava La Defence, grupisane moderne građevine, centar poslovnog sveta Pariza i cele Francuske, gde se nalazi veći deo od 37 francuskih kompanija koje pripadaju grupi od 500 najboljih kompanija sveta. Pariz je veoma skladno uređen u arhitektonskom smislu, i svoj izgled je dobio sredinom XIX veka. Sa tornja se pruža pogled na široke bulevare sa stoletnim platanima koji su za novogodišnje praznike okićeni raznobojnim svetiljkama i sve svetli kao u nekom „gradu svetlosti“. Zgrade su osvetljene, i sa ove visine može da se dobije celovit utisak o uređenosti grada. Na ovoj visini, na pariskom vidikovcu, mnogi zaljubljeni parovi se grle i ljube i tu se može osetiti samo pozitivna energija. To je pravo mesto za početak stvaranja nečeg novog, lepšeg i boljeg, samo ako verujete u to.
Na terasi hotela se oseća gradska vreva. Sam je početak godine, a zubato sunce je izmamilo šetače i vozače da naprave jedan krug pre ručka. Ostavljamo „grad svetlosti“ i „grad ljubavi“ za neko vreme, ali doći ćemo ponovo. Ceo utisak je predivan, grad pleni svetlošću i privlači ljubavlju i nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je mesto pod suncem gde se čovek uvek vraća i oživljava svoje snove iz mladosti.
