Da li možete da zamislite tu formulu?
Avio industriju odlikuju veoma česte promene i inovacije. Kriza sa koronom je dodatno podstakla na razmišljanje o mnogim temama za koje važe standardi od pre 50 i više godina.
Ovih dana su svetski mediji preneli novost – po preporuci FAA, američke agencije za transport avio kompanije bi trebale da sprovedu analizu telesne težine svojih putnika i njihovog prtljaga.
Avio kompanije su računale prosečnu težinu po putniku i nisu se bavile pojedinačnim, značajno težim putnicima.
Prosečna težina po putniku po kojoj se računa opterećenje aviona je 88kg (žene 75kg, a muškarci 94kg).
U Americi i u drugim državama ta granica je odavno premašena.
Tokom planiranja leta, avio kompanija mora da računa težinu putnika i težinu prtljaga da bi isplanirala količinu goriva koju će avion da ponese na let.
Prosečna težina po jednom čekiranom prtljagu u EU je 17kg. Kada se to sve sračuna ostaje prostora za cargo koji avio kompanijama često donosi više novca nego putnici.
Šta se dešava ako proračun težine nije tačan, a težina znatno veća?
Sve je teže !
- rulanje po pisti je duže
- polatanje sa piste je teže
- smanjuje se maksimalna visina leta
- potrošnja goriva je veća
- pritisak na gume prilikom sletanja je veći
Postoji još puno parametara koji govore u prilog tome da je neophodno tačno planiranje težine aviona pre poletanja.
Putnička sedišta su sve manja i tanja, a putnici su sve krupniji?
Godinama unazad radi boljeg iskorišćenja putničke kabine avio kompanije menjaju putnička sedišta. Pre par godina se kao bomba pronela vest da je jedna niskobudžetna avio kompanija izbacila po jedan toalet iz svakog aviona da bi ubacila još 6 sedišta.
Prostor između sedišta se značajno smanjio tokom godina i sada se sveo na to da se putnik uvuče na svoje sedište kao u kapsulu koja će biti ispaljena u pravcu njegove destinacije.
Putnici nisu isti kao sa početka priče o avijaciji. Tada su bili značajno niži i lakši, a vremenom su porasli i otežali.
Dakle, imamo obrnutu proporciju u gabaritima putnika i prostoru za te iste putnike u putničkoj kabini.
Kako se osećaju “krupniji”, a kako “sitniji” putnici tokom leta avionom
S obzirom na to da su avioni uglavnom puni putnika, let može da bude neugodan za mnoge.
U redu obično ima po 3 sedišta. Ukoliko se dogodi da između dva “krupnija” sedi jedan “sitniji” putnik to za njega može da bude noćna mora.
Čak i “krupnijim” putnicima nije prijatno da sede u okviru sedišta koje je predviđeno za jednog putnika jer sa većom težinom se prostor popunjava i dolazi do toga da mesta nema i sedenje u takvom sedištu postaje veoma neugodno, posebno na dužim letovima.
Ovaj problem je posebno izražen za putnike zemalja koje imaju problem sa prekomernim težinama svojih građana.
Šta će avio kompanije preduzeti?
Za početak, počeće nasumično merenje putnika. Još uvek se razmatra kako da se ne povredi privatnost jer podatak o težini je svakako veoma lični podatak.
Svakako se mora voditi računa o tome da se ne uspori proces čekiranja i ulaska u avion.
Na osnovu dobijenih podataka, kompanije će podići granicu prosečne težine za svoje putnike i tako doći do boljeg proračuna za buduće letove.
Da li će više kilograma na kraju više i koštati?
Kako su kompanije krenule u preispitivanje svih mogućnosti za dodatnom naplatom ne bi začudilo da i to na kraju bude uslov za izračunavanje tarife prevoza.
Pre bi moglo da se dogodi da se na aerodromu naplaćuje dodatna taksa za prekomernu težinu kao što se naplaćuje za prekomerni prtljag nego da se prilikom kupovine avio karte određuje cena prema prijavljenim kilogramima.
Nadamo se da se to neće dogoditi i da će informacija o težini putnika kao i do sada služiti samo za pravilan proračun leta.