Koja vam je prva asocijacija na Grčku? Znam, mnogi od vas će reći Atina, Akropolj, neki će pomenuti masline i feta sir, a meni sa druge strane prva asocijacija je Solun i stara izreka “Do Soluna sto somuna…”, mada sada već nije baš tako.
Sad već pomalo davnog leta 2009. godine letovao sam baš u Solunu pa bih ukratko podelio svoje impresije sa vama. Za podrobniju analizu čari ovog prelepog grada na obalama Egejskog mora svakako je potrebno mnogo, mnogo više od 10 dana koliko sam ja proveo.
Ja spadam u one ljude koji ništa ne vole da prepuste slučaju pa sam i aranžman za letovanje u Solunu uplatio preko turističke agencije sa kojom već duži niz godina imam jako pozitivna iskustva. Nisam mnogo razmišljao već sam na njihovu preporuku uplatio smeštaj na bazi polupansiona u hotelu Egnatia Street. Iako svakako nije najjeftinije putovali smo avionom.Kad kažem mi mislim na suprugu i dete. Do Soluna se iz Beograda stiže za oko sat leta, a hotel u kome smo imali uplaćen smeštaj pronašli smo uz pomoć taksija.
Taksi u Solunu treba izbegavati. Pored toga što nije jeftin (cena je kao u Beogradu) dodatni udar na vaš letnji budžet učiniće katastrofalno stanje u saobraćaju. Mahom su ulice jednosmerne i uske što je zapravo glavni razlog svakodnevnih gužvi, a teaksimetar otkucava…
Hotel u kome smo odseli Egnatia Street je jako lep i povoljan što nam je bilo važno. Sam hotel je jako uredan i čist i ja lično od hotela na moru zaista i ne tražim više.
Osoblje hotela je bilo jako ljubazno i uvek na raspolaganju gostima. Među njima je bio i jedan naš čovek koji nas je često informisao gde treba da odemo, šta da posetimo, i što je najbitnije koja je plaža lepa i uređena. “Uređena” bih podvukao jer sam grad u nekim delovima ne deluje baš kao primer higijenskog turističkog mesta. Naime, smeće ima dosta po ulicama, a da ne pominjem oko kontejnera.
No da ne počnem ovaj putopis nekim manje lepim starnama Soluna držaću se lepših momenata, onih koji ostaju u sećanju i koji najduže traju. Stigli smo tog prvog dana na aerodrom Solun Makedonija ( na grčkom Κρατικός Αερολιμένας Θεσσαλονίκης «Μακεδονία») oko 11:15 Jat Airways-ovim avionom.
Ne mogu nikako reći kao prethodnih godina da sam bio izmoren od putovanja, jer let od Beograda traje oko 65 minuta. Aerodrom je pozicioniran 15 km jugoistočno od Soluna u mestu Mikra u blizini predgrađa zvanih Teramikos i Kalamaria pa smo kao što rekoh taksijem morali da se prevezemo do grada i hotela a već je bilo oko 12:30.
Nakon što je supruga raspakovala jedan od četiri kofera u kojima su nam bile kako ona voli da kaže “najnužnije stvari” odmah smo se odlučili da odemo na plažu. Pošto nismo imali mnogo vremena, a želeli smo da što pre osetimo more, otišli smo na plažu Agia Triada koja se nalazi na nekih 25 km od Soluna.
Do plaže se jako brzo stiže jer mini busevi iz Soluna idu na svakih 15 minuta, a karte možete kupiti na trafikama po ceni od 0,8 eura. Vremenski je potrebno oko pola sata vožnje pa smo razgledali usput okolinu sa nestrpljenjem isčekivavši naš prvi susret sa Egejskim morem. Uskoro je vozač skrenuo sa glavnog puta i to je značilo da smo stigli. Baš smo se radovali.
Inače, plaža Agia Triada je veoma uređena pa otuda i odgovor na pitanje zašto je uvek puna turista. Ubrzo smo našli mesto za nas a ja verujte nisam znao o kome više da pazim, sinu koji je neplivač i kome treba napumpati šlaufe ili supruzi koja želi onako još zagrejana da što pre uđe u vodu. Tog dana sam ipak uživao.Situacija je kasnije ipak došla pod kontrolu, supruga je vodila računa o detetu a ja sam mogao da se posvetim sebi ispijajući hladna piva i povremeno ulazeći u sve topliju vodu kako se dan bližio kraju.
Napomenu bih samo da smo ležaljke iznajmljivali.Iako pomalo umorni još na plaži je sklopljen dogovor da uveče prošetamo Solunom, uživamo u girosu i maksimalno se potrudimo da zaboravimo Beograd.To prvo veče šetali smo ulicom Nikis koja se nalazi tik uz samu obalu mora.
Jako je prometna i prepuna kafića u kojima kafu možete popiti za oko 3,4 eura. Već oko 19 sati sratili smo se sa plaže u hotel, malo “sredili” i rešili da po preporuci momka sa recepcije odemo do jednog restorana gde smo probali pravi grčki giros. Fenomenalan je zaista. Na osnovu kasnijeg boravka mogu vam reći da bez obzira gde odlučili da ručate ili večerate nećete se pokajati. Zaista je hrana svugde ukusna i sveža, a restorana i kioska brze hrane ima dosta, mada ne bi trebalo svoj odmor da posvetite ispitivanju kvaliteta hrane, već da što više upoznate Solun kao kulturno-istorijski bogat grad.
Iz tog razloga narednih dana odmara isplanirali smo da jedan deo dana provedemo na plažama kojih je mnogo u okolini Soluna, a drugi deo da posvetimo obilascima mnogih obeležja grada. Plaže koje smo obišli tih vrelih julskih solunskih dana su: Angelohori koja se nalazi na oko 30 km od grada, preporučio bih vam i plažu Aretsov, koja se meni najviše dopala. Ima jako lep pesak i obilje borova u čijoj se neposrednoj blizini nalazi mala luka gde možete videti usidrene male luksuzne jahte i brodiće.
Ova plaža je jako mirna naročito predveče gde će svi oni koji vole mirno veče moći uz večeru u nekom od kafića da neometano posmatraju zalazak sunca.
Slična ovoj plaži samo dosta življa je plaža Nei Epivates Paliria koja je od Soluna udaljena 23 km. Mada je dugačka svega 200m jako je lepa, obrasla osvežavajućim mirisnim zelenilom.Ova plaža pored uživanja u suncu nudi i mnoštvo vodenih sportova u kojima se možete okušati, kao moj sin. Poseduje i otvoreni bioskop koji radi u večernjim časovima.
Ovo su samo neke od plaža koje su na mene lično ostavije najjači utisak, mada se mojoj supruzi najviše dopala Asprovalta koja se nalazi na sat vremena vožnje od Soluna. Jako je živa, ima dosta barova i koliko sam primetio uglavnom dolaze mladi. Do ovih i drugih plaža iz Soluna postoji organizovan prevoz, kojim je usled mogućih gužvi na putevima i eventualnog nedostatka parking mesta najpraktičnije ali i najjeftinije ići. Kada već pominjemo termine jeftino i skupo, u Grčkoj važi pravilo da se za sve treba cenjkati.Bukvalno svemu i na svakom mestu može se spustiti cena.
Većina zna da su nekada u “srećno vreme” stare Jugoslavije naši ljudi rado odlazili u Solun da šopinguju po povoljnim cenama. Ako planirate šoping treba da imate na umu da ponedeljkom radnje rade skraćeno, dok su muzeji i spomenici kulture zatvoreni ponedeljkom. Solun je i inače jedan veliki šoping centar prepun radnji u kojima možete pazariti šta god zaželite.
Koliko sam uspeo da primetim postoji dosta kafića smeštenih u stambenim objektima. Svratili smo u jedan i sasvim uživali posle šetnje uz jeftini espreso, mnogo jeftiniji od onog koji služe na plaži. U Ikeu i Cosmos shopping centar nismo želeli da odlazimo, jer kao što rekoh, došli smo na more i svaka sličnost sa beogradskim životom nam nije prijala.
Vreme smo provodili posetivši Zejtinlik- srpsko vojničko groblje gde smo najjednostavnije rečeno bili ponosni na naše poreklo i pretke koji su život dali za neko naše bolje sutra. Mnogi ljudi i zaplaču pred takvom svetinjom. Smatram da je dečaku godina mog sina mnogo korisnije da nauči nesto nego li da šeta po šoping centrima.
Ne bih vam mnogo pričao o Zejtinliku i slavnoj istoriji koja ga prati, to možete na internetu i sami pronaći, samo ukoliko posećujete Solun nikako nemojte propustiti da posetite ovo Sveto mesto. Mnogo je zaista pravih znamenitosti koje treba obići u Solunu. Jedna od njih je Bela Kula, simbol Soluna koja se nalazi na šetalištu pored mora i uvek je veoma posećena. Ova kula je nekada bila zatvor, pa smo posetili njene zatvorske ćelije, svakako kao turisti. U sklopu kule postoji i muzej.
Od istorijskih spomenika izdvojio bih crkvu Svetog Dimitrija koja je najpoznatija crkva u gradu, a ovaj svetac je zaštitnik grada i crkvu možete pronaći u istoimenoj ulici.Zanimljivo je to da ako malo bolje obratite pažnju sve ulice u Solunu su paralelne sa morem. Sam Solun se deli na dve oblasti Ano Poli, viši deo grada na strmom području i Kato Poli niži deo grada koji se pruža do luke. Za svih 10 dana koliko smo boravili u Solunu ideja je bila obići i posetiti sve a pri tome ne zapostaviti plažu.Obilazeći sve te znamenitosti često nas je put vodio u neki od kafića na Aristotelovom trgu.
Ovaj trg predstavlja centarlni deo grada a do njega se dolazi ulicom Nikis koju smo pominjli.Izlazi na glavnu šoping zonu. Kada turisti posete ovaj trg obično se pitaju da li postoji neko u Solunu ko radi. Trg je prepun ljudi koji sede u kafićima i ispijaju svoje frapee, ali to ne bi bilo neobično toliko da takva situacija nije tokom celog dana, bez obzira na doba dana. Cigarete u ustima i nezaobilazna igra tavli svakodnevna su slika Aristotelovog trga. Jedan od možda najlepših kafića je “Garson”, kako kažu srpski turisti spada u vlasništvo slavnog srpskog košarkaša Predraga Stojakovića. Da li je istina ili ne, kažu da kafić treba posetiti što zbog divnog enterijera, tako i zbog usluge.
Na levoj strani trga nalazi se “Electra Palace Hotel” sa pet zvezdica, dok se sa desne strane nalazi jedno od gradskih najpoznatijih pozorišta “Olympion Theatre”. Za sve one koji vole putovanja i šoping, Solun je svakako grad u koji treba otići, a Aristotelov trg obavezno posetiti. Pored Aristotelovog Trga verovatno najupečatljiviji objekat u gradu predstavlja Hotel Grand Palace, verovatno i najlepša zgrada u Solunu koja odiše luksuzom gde god pogledate.
Pretpostavljam da za ovaj hotel baš i nismo platežno sposobni ali to nije razlog da ne napravimo par fotografija. Sabirajući utiske o Solunu, eto posle 4 godine, dolazim do zaključka da ovaj grad zavređuje više poseta ukoliko želite da ga zaista upoznate što ću ja svakako učiniti sledeće godine. Dosta je toga što nisam obišao u Solunu ali o tome vam mogu pričati nekom narednom prilikom. Šta kažete da sledeće druženje zakažemo za godinu dana?
