Autor: Vladimir Marić
Kraj jula je a ja jos ne znam gde ću na odmor.To je rečenica koju sam tih dana često panicno izgovarao.Nisam imao mnogo para a želeo sam da otputujem negde na odmor pa makar i na par sati
.Uzalud sam isčitavao gomile stranica na internetu prepunih raznim ponudama koje mi uglavnom nisu odgovarale.Nakon par dana intenzivnog razmisljanja o tome gde i sa kim otići, na preporuku jednog od dvojice drugara poučenim iskustvom iz prošlosti odlučili smo se za Ohrid.
Putovali smo autobusom firme Simpeks.To je zapravo kooperacija Laste i Simpexa na relaciji Beograd – Kičevo – Ohrid.Autobus nam je polazio sa glavne stanice u terminu od 21:00h.Ovo je inače najjeftiniji prevoznik na ovoj relaciji.Napomenuo bih svima koji autobusom krecu ka Ohridu da obavezno sa sobom u busu imaju duks jer je noću u autobusu jako hladno i mogu se naći u nelagodnoj situaciji.Konačno smo se na opšte zadovoljstvo otisnuli put Makedonije, mada je u autobusu vladala tišina.Nakon 2-3 sata vožnje napravili smo prvu pauzu u Nišu gde smo kupovali osvežavajuće napitke i sve druge potrepštine, a u daljem putu pauze smo pravili u Leskovcu i Vranju što je po meni nepotrebno odužilo vreme putovanja.Tu sam video i jedan propust prevoznika.Dečko koji je uredno kupio kartu nije imao gde da sedne, što je na dugim putovanjima poput ovog nedopustivo.Par sati uglavnom udobne vožnje i evo nas na granici gde smo bez većeg zadržavanja i posle pravljenja još jedne pauze nastavili put Makedonijom, koji nije bio baš idealnog kvaliteta, ali se taj nedostatak uspešno neutralisao pozitivnom atmosferom u busu koju su pravili nekolicina mladih ljudi iz Niša.Ostatak puta smo proveli oglavnom spavajući i pokušavajući da otkrijemo gde se trenutno nalazimo.U ranim jutarnjim satima pristali smo na stanicu u Kičevu, koja po uređenju deluje blago rečeno veoma skromno.Tu smo se po prvi put sreli sa makedonskim stanovništvom, uglavnom radnicima koji su se prevozili sa nama do lokalnih mesta gde su bili zaposleni.Slušajući makedonski jezik i pokusavajući u polusnu da razumem isti vreme je lagano prolazilo.Probudile su me ovacije i aplauzi putnika što je značilo da smo konačno stigli, nakon tačno 13 sati dugog puta.Predugo, pa da, i ja sam mišljenja da put može trajati kraće.
Onako već iscrpljeni od dugog puta pronašli smo ugovoreni smeštaj i odmah utonuli u san.Inače,cene privatnog smeštaja na Ohridu su 6 – 10 eura po osobi dnevno.Iz iskustva bih preporučio da je najbolje u centru naći neki smeštaj za 10 eura po danu, jer je zabluda da ćete uštedeti ukoliko nađete jeftiniji smeštaj na periferiji iz razloga što ćete uštedjenu razliku u ceni smeštaja potrošiti na taksi, pa s toga ustede nema a daleko je praktičnije posle plaže ili provoda u noćnom životu lagano prošetati do smeštaja.
Cena taksija je inače 2 – 5 eura, mada iako taksi nije skup zaista vam neće biti potreban jer je Ohrid malo mesto a i na odmoru ste pa će vam šetnja prijati.Mada pazite u koji taksi ulazite tj. pokusajte da procenite vozača.Mi smo imali tu komičnu situaciju pri odlasku na Sveti Naum da nas prevozi veoma neposredan taksista u takvom kršu od automobila da se u jednom trenutku otvorio gepek i počeo da udara u zadnje staklo.Cenjkanje je obavezno ukoliko ne želite da vas prevoz košta previše.Snagu i energiju smo povratili i nakon što smo ručali izašli smo po prvi put na lokalnu gradsku plažu koja je veoma mala ali uređena.
Ja sam se prvi osmelio i ušao u vodu koja je hladna ali veoma čista.Inače po kvalitetu vode Ohrid spada u kategoriju A1 što je najčistija moguća voda, u šta ćete se i sami uveriti.Celog tog prvog dana uživali smo u kupanju i sunčanju, a imali smo i tu sreću da tog dana upoznamo dve devojke sa Kosova sa kojima smo bili nerazdvojni tokom celog boravka.Savetovaću vam da obavezno koristite zaštitu od sunca jer iako u prvi mah možete steći utisak da sunce nije jako, završetak tog dana možete dočekati obučeni u prirodno crveno odelo, što vam svakako ne bi prijalo.
Inače na Ohridu i neposrednoj blizini ima 18 plaža pa bi bilo lepo da posetite bar veći broj njih, mada istini za volju mi nismo imali istraživačkog duha pa smo uglavnom dane provodili na plaži Slavija, ali smo takođe obišli i plaže u blizini Struge(20tak kilometara od Ohrida) kao i plažu kod Svetog Nauma gde ne smete propustiti priliku da obiđete istoimeni manastir, kupite neki suvenir… Ohrid možete razgledati i sa nekog od mnogobrojnih brodića mada karte nisu baš najpovoljnije.
Mi smo imali tu sreću da imamo drugara koji je poreklom nedaleko od Ohrida pa smo u privatnoj režiji čamcem odlazili na pučinu i plivali na polovini jezera, daleko od obale gde je voda toliko čista da je naš drugar Filip dobio želju da zaroni i popije malo iste.Bas su nam dinamično ali sa spokojem prolazili ti ohridski dani.
Uspevali smo da obiđemo mnoge znamenitosti poput Tvrđave cara Samuila, Antičko pozorište, čuvene Biljanine izvore, crkvu Svetog Klimenta, crkvu u pećini iz XII veka, a da u isto vreme nadjemo vremena i za plažu.
Posebno nam je bio interesantan muzej na vodi nedaleko od Ohrida, na putu za Sveti Naum, do kojeg možete stići minibusom, taksijem, autobusom.Muzej predstavlja rekonstruisano praistorijsko naselje koje pokazuje život ljudi ovog naselja iz 1200. godine pre nove ere.
Ovaj muzej zajedno sa zidinama nekadašnjeg rimskog utvrđenja koje ga okružuje predstavlja originalnu i veoma popularnu turističku destinaciju.Što se vremena tiče, vreme na Ohridu može da bude promenljivo, pa se nemojte iznenaditi da se u roku od sat vremena iz potpuno oblačnog može promeniti u lep sunčan dan.
Što se cena tiče, na Ohridu su jako pristupačne,što me je posebno obradovalo.Kurs eura se godinama nije menjao i iznosi 1euro = 61 denar.Naš smeštaj je bio nedaleko od pijace gde smo breskve, jabuke, grožđe, paprike, paradajz, pazarili za 30denara po kilogramu, dok su lubenice kostale 10 denara kilogram.Posebno me je fascinirao paradajz koji je odličan i lubenice džinovskih razmera.Jeftinije je nego u Beogradu.Nikako ne propustite da probate čuvenu ohridsku pastrmku koja je inače na listi zaštićenih vrsta, ali se u restoranima može probati po malo skupljoj ceni od oko 18 eura kilogram, i nezaobilazno gravče na tavče.
Ako planirate da izlazite uveče savet je da se toplo obučete pošto su noći hladne i temperatura pada ispod 15 C. Klubova za izlazak ima na pretek a muzika je uglavnom prilagođena većini, tj balkanskom mentalitetu.Klubovi su u većini slučajeva skoncentrisani uz obalu jezera i rade do 02:00h, a cene u njima su pristupačne(koka kola, pivo, kafa staju oko 100 denara).Najpoznatiji od klubova su: Kadmo, Aquarius, Cuba Libre, Nemo, Planet, Napoleon i mnogi drugi, a cene ulaza u iste zavise od toga ko te večeri gostuje.U principu ulaznice su od 200 – 800 denara.Možda je najbolje otići krajem jula i početkom avgusta kada se održava Beer fest pa možete uživati uz muziku i Skopsko pivo.
Beer fest se dešava u vreme Svetog Ilije(2.avgust) koji predstavlja veliki praznik domaćeg stanovništva, koje smo i mi osetili gostujući kod drugara poreklom iz mesta Radožde nedaleko od Ohrida.Imali smo tu priliku da probamo domaće masline i lozovu rakiju.U samom Radoždu se nalazi crkva u kamenu iz XII veka u kojoj nema struje i jedino osvetljenje je slaba dnevna svetlost i svetlost sveća.Do crkve se dolazi dugim iscrpnim uspinjanjem stepenicama.
Tako su prolazili naši ohridski dani u kupanju i sunčanju, obilascima i večernjim izlascima.Iako smo palnirali da ostanemo još nekoliko dana van planiranih, nepredviđene okolnosti su skratile naš boravak na Ohridu .Povratak nam je bio zakazan za 06:00h pa smo pravo iz noćnog provoda sa koferima u rukama sačekali ulazak u autobus i transport do Kičeva gde smo preseli u autobus koji nas je dalje prevozio do Beograda.Imali smo ogromnu zamerku prevozniku jer klima po vrelom letnjem danu nije radila,pa je vrućina bila nesnosna.Naša je sreća što je autobus imao šiber koji nas je bukvalno spasio.Pred Beogradom smo bili oko 19h, nakon 13 sati vožnje.Sumirajući utiske mogu reći da je zaista bilo prelepo i svima toplo preporučujem odlazak na Ohrid gde ćete osetiti sve čari Makedonije i veliko srce domaćeg stanovništva.