Maldivi, atoli i ostrva uronjena u Indijski okean, uskoro nestaju sa lica zemlje?
Da li je to samo reklamni trik ili realna opasnost? Po najavama uskoro će doći do podizanja nivoa svetskog mora i sva ostrva poput Maldiva koja imaju malu nadmorsku visinu će nestati poput Atlantide. Rešio sam da posetim taj raj na zemlji pre katastrofe.
Krenuo sam logičnom istočnom rutom jer iz Beograda već nekoliko avio kompanija leti u pravcu istoka pa bez svraćanja na zapad letim pravo u Abu Dabi. Etihad je moj izbor, 6 sati do Abu Dabija, prelazak na drugi let od 4 sata i tu sam, Maldivi – Male aerodrom na koji sam poslao na stotine turista i sa kojeg se nijedan nije vratio nezadovoljan. Baš me zanima koja je to čarobna formula koju primenjuju domaćini.
Odmah po sletanju u Male preuzimam stvari i krećem u pravcu transfera hidroavionom. Napravio sam rezervaciju smeštaja preko našeg partnera iz Nemačke, Dertour-a i sada sam u prednosti, imam besplatan prevoz hidroavionom. Da sam obezbedio smeštaj na drugi način ovaj trošak ne bi bio mali i tome treba voditi računa prilikom izbora hotela. Ovako me već čeka ljubazni predstavnik agencije na samom izlazu iz male aerodromske zgrade i upućuje na šaltere za čekiranje za let hidroavionom.
Do ostrva bližih aerodromu se ide brodom, a do ostalih ostrva hidro avionom. Predao sam prtljag i upućen sam da prođem odmah iza šaltera za čekiranje za transfer do aviona. Od nekoliko kombija ulazim u ovaj sa oznakom ostrva na koje putujem i koji treba da me odvede do mog aviona. Kombi kreće, uključuje se na lokalni put koji kruži oko cele piste, a sa druge strane piste se nalaze marine sa parkiranim hidro avionima na kojima piše Air Maldevian. Svako ostrvo ima svoj VIP lounge u kome se gosti odmaraju od puta i spremaju za let do ostrva. Veliki izbor hrane i pića poznatih marki me je iznenadio. Na ekranima unaokolo su prikazani snimci ostrva Palm Island gde putujem. Ostrvom upravlja italijanska firma pa su detalji od samog početka pažljivo birani da se gost oseća lepo i udobno.
Prošlo je pola sata i upravo je ušao službenik avio kompanije da nas pozove da ga pratimo do čekaonice u marini.
Kapetan je dao znak i 15 putnika je malim pontonom krenulo do aviona. Jedan radnik je brzo ubacio kofere i avion je bio spreman za poletanje.
Mali prostor putničke kabine je ispunjen ushićenjem i zadovoljstvom. Mnogima je ovo kao i meni prvi let hidro avionom, a u iščekivanju poletanja zabrundali su motori, a elise su počele da se okreću. Pilotska kabina nema vrata, a pilot i kopilot nemaju obuću već pilotiraju bosonogi, u bermudama i košuljama sa kratkim rukavima. Avion je kao labud poleteo sa površine vode a kao mušica se vinuo nebu pod oblake. Ispod nas su počeli da se nižu atoli, kružne grupe ostrva sa morem u sredini, nalik kružnom bazenu za decu. Letimo prema severu, u pravcu Indije. Pada mrak i ovo je jedan od poslednjih letova koji može da se obavi na Maldivima. Velike avio kompanije su uskladile svoje letove pa sve sleću u Male do 14 časova da bi putnici mogli da imaju transfer u istom danu na ostrva. Prelepi atoli promiču dok avion klizi između oblaka na visini od 3000 metara. Pilot je ostvario vizuelni kontakt sa ostrvom Palm Island i krenuo je sa spuštanjem. Metri na visinomeru se rapidno smanjuju, 2000, 1500, 1000, 500…kružimo oko našeg ostrva u sam suton, par minuta pre potpunog mraka, samo se vidi pesak i prigušena svetla svetiljki svuda po ostrvu…300,200, 100, 50…skije hidro aviona su snažno udarile u mirnu površinu okeana i sa obe strane je voda poletela do visine samog aviona. Vrlo brzo se umirila i avion je prišao obali najneobičnijom pistom koju sam video do tada.
Predstavnik agencije, bosonoga plavuša nas je čekala na obali sa kišobranima. Kiša pada i kapljice prave udubljenja u pesku. Toplo je, ali kiša pada. Nisam očekivao kišu na Maldivima. Verovatno su mi idilične forografije Maldiva dale povoda sa napravim previd i ne raspitam se za vreme. Dobijamo piće dobrodošlice.
Ljubazna ruskinja nam daje osnovne informacije o ostrvu i boravku na njemu. Sve je podređeno turisti, krajnje opušteno ali za sve postoji neki red. Novac nije potreban na ostrvu, sve se uzima i ostavlja broj sobe, a plaća poslednjeg dana boravka. Na ovom ostrvu je usluga all inclusive, jedino se dodatne usluge naplaćuju. Wifi internet je dostupan u barovima dok ga u bungalovima i apartmanima nema. Sjajno, da se malo odmorimo od interneta. Kišovito veče u prelepom bungalovu na obali nije nagoveštavalo šta bi jutro moglo da donese.
Jutro je upravo donelo upamćene idilične slike, obojene najlepšim pastelnim bojama. Budi me zrak sunca koji pod oštrim uglom ulazi u sobu. Već je podne. Bele ležaljke se njišu na verandi pod udarom povetarca. Ispred bungalova čeka čaplja i krivi svoj vrat da vidi ko to škljoca vratima.
Palme i prizemno rastinje prave prostor oko bungalova kao jednu privatnu oazu. Parče obale je samo moje. Parče neba takođe. Nigde nikog unaokolo. Mir narušava krik galeba koji se uskoro gubi u daljini.
Ovo je pravi odmor, susret sa samim sobom.
Bele anatomske ležaljke od tvrde plastike su ostavljene na pesku ispred bungalova. Beli paperjasti oblaci su rasuti svuda po nebeskom svodu. Blagi povetarac valja male talase do obale gde se oni gube uz šum. Nema nigde nikog.
Iako na ostrvu ima stotinak bungalova, gosti su praktično neprimetni sve do obroka koji su u isto vreme. Ostalo vreme svi provode po svojoj želji i samo na najlepšem delu ostrva, plaži na samom špicu ostrva istvoremeno ima desetak ljudi na ležaljkama i u vodi. Na ovom mestu pesak je fin kao brašno, a boja mora je nestvarna. Peščani sprud se nastavlja pod vodom do sledećeg ostrva, a jedan par hrabro preplivava dublje delove do mesta gde pesak ponovo isplivava iznad površine vode.
Osoblje na ostrvu se trudi da boravak bude nezaboravan. Ibrahim, nasmejani sobar se brine da bungalov kao i prostor oko njega bude uređen. Dolazi i tri puta na dan da proveri da li je sve u redu. Njegovi beli zubi su prvo što ugledam kada se noću šunja oko bungalova dok čisti pesak koji je tokom dana nanet na verandi od mahagoni drveta. Radi naporno ali jednom nedeljno može da ode brodom na jedan dan do svog ostrva gde je rođen. Svojim radom hrani celu porodicu i veoma je srećan kada su gosti srećni i zadovoljni.
Dva kuvara svakog ručka i večere, jedan sa ribom, a drugi sa mesom dočekuju goste i spremaju im obrok po želji. Italijanska kuhinja je veoma prisutna, a to je kuhinja nama bliska i odlično odgovara tiristima iz Srbije.
Na ostrvu se mogu iznajmiti bicikli za lakši prevoz. Vožnja traje samo nekoliko minuta sa kraja na kraj ostrva. Iznajmljivanje je besplatno ali i “pozajmljivanje” turistima nije strano pa ako ne pazite morate da odete pešice da iznajmite nove.
Osim redovnih obroka tu su i vanredni, snekovi, pauze za čaj i kafu pa se stalno nešto može jesti i piti ali treba biti umeren jer energija nema gde da se potroši.
Na ostrvu je spa centar sa maserkama sa Tajlanda koje žude da odu do kuće barem na nedelju dana. Svake večeri se za barom pomešaju sa turistima i u neposrednoj priči reklamiraju tajlandske masaže.
Ovde dan traje mnogo duže nego kod kuće. Svaki dan je drugačije obojen, zavisno od oblika i boje oblaka. Topla, prozirna voda Indijskog okeana je spremna da ugosti i potpuno opusti kupače. U njoj žive najrazličitije ribe, a jedna velika barakuda upravo krstari ispod sojenice na vodi u potrazi za plenom. U plićaku račići se skrivaju u belim školjkama koje voda donese iz morskih dubina.
Vreme na Maldivima je idealno od decembra do marta kada je i visoka sezona, ali i ostali deo godine prati stabilna klima sa kratkotrajnim padavinama posle kojih izlazi sunce i vraća poznati sjaj.
Svakodnevno na ostrvo sleću i sa njega poleću hidro avioni sa novim turistima. To je prilika za odličnim snimcima. Avioni šarenih boja plutaju na svetlucavoj površini vode nad kojom stoji nadvijena zelena grana palme. Sve je tako idilično.
U suton svetlost se prepušta mraku koji vlada narednih nekoliko sati. Šum mora se pojačava, čuje se noćna ptica sa obližnje palme, vetar duva između bungalova i prizemnog rastinja. Vreme je za odmor.
U bugalovu rade klima uređaj i veliki plafonski ventilator sa veliki krilcima koji se okreće i rasipa rashlađen vazduh po prostoriji. Kupatilo je na otvorenom i oseća se prilična vlaga ali je to sve normalno. Kada pada kiša kupanje je još zanimljivije. Potpuno opušten, uz šum mora tonem u san.
Na malom ostrvu vreme prolazi mnogo sporije nego na velikom. Čuo sam jednom opis prijatelja koji su boravili na Maldivima: “Izađemo na plažu sa decom, kupamo se, sunčamo, napravimo fotografije, pogledam na sat – prošlo je 10 minuta”
Na Maldivima treba iskoristiti pasivni odmor jer se takva prilika ne pruža često. Ovde nema izlazaka u grad, šetnje gradom, šopinga, aktivnih sportova, stalne akcije animatora u hotelskim kompleksima. Kada samo pomislim na aerobik u bazenu gde pola hotela skakuće uz zvuke melodije “When I was little girl I asked my mother…”
Ovo je definitivno prilika za potpunim opuštanjem i oslobađanjem od moderne civilizacije i svega što nas svakodnevno pritiska.
Svakog dana avioni poleću sa špica ostrva. Putnici vire kroz male prozore gledajući, možda poslednji put rajsko ostrvo na kome su pronašli mir. Uskoro ću i ja biti na njihovom mestu, ali oni na mom teško, pa odoh da još malo uživam.
Poslednji je dan na ostrvu, pakujem stvari i odlazim na recepciju u dogovoreno vreme da se razdužim. Kada su se svi koji putuju istim avionom okupili, seli smo u golf automobile i krenuli na poslednju vožnju do drugog kraja ostrva. Ušli smo u avion koji je odmah krenuo. Virim kroz mali prozor i vidim ljude na plaži na špicu ostrva koji mašu dok se avion penje po plavom nebeskom svodu. Ostrvo ostaje iza nas, a u avionu tajac. Samo se čuje brundanje elisa. Pade nešto pozadi i udari u pod. Član posade koji sedi među prtljagom je podiže i nastavi da čita strip. Bosonogi piloti su nas prevezli preko atola i ostrva raznih oblika do Male aerodroma. Dalje znam put, čekiranje, let za Abu Dabi, let za Beograd i transfer od aerodroma do kuće.
Čak i danas posle godinu dana za opis Maldiva koristim reči: Raj, divno, prelepo, pravi odmor – to su Maldivi i verujem da će biti tako dokle god budu postojali.
[Best_Wordpress_Gallery id=”15″ gal_title=”Maldivi”]
