Hong Kong i Makao

Zaista je lepo otići u tople krajeve kada Beograd okuje zima. Sa malo stvari u koferu krećem u pravcu Hong Konga, tamo je sada +25 stepeni. Austrian Airlines ima odličnu vezu preko Beča odakle leti udobnim B777 pravo u Hong Kong. Nasmejane stjuardese u crvenim hulahopkama u pratnji pilota ulaze u avion pre svih. Dok gledam odozgo, sa gejta G01 vidim puno ljudi i mašina koji vredno rade da let OS 057 poleti tačno na vreme sa svim putnicima i tovarom koji treba da preveze skoro 9000 kilometara dalje. Naš prtljag je spreman za ukrcavanje, tu je roba koja putuje kao kargo, hrana i piće, stvari za free shop prodaju u avionu ali i gorivo, voda, struja, papir, slušalice, revije i novine za čitanje, ćebad za pokrivanje. Za putnike biznis klase tu su pribor za ličnu higijenu, fina vina i šampanjac, kavijar i italijanski sirevi i posebna jela koja servira kuvar tokom leta. Ovo je sve trebalo spakovati za sat i po koliko je jedan od 5 Austrian aviona B777 na zemlji. Prava umetnost.


Preleteli smo Beč i Pandorf i uputili se u pravcu Sibira. Dok obaram sedište i pretvaram ga u krevet za spavanje pitam se kako je u Hong Kongu? Da li je sličan Pekingu ili je potpuno različit? Stjuardesa na letu iz Beograda za Beč mi je rekla da je tamo još bolje nego u New York-u.


Prolaze sati. Umoran od zime i obaveza lako sam zaspao. Probudila me je nasmejana stjuardesa u crvenom i poželela mi je dobro jutro. Posle 12 sati leta smo veoma blizu. Popunjavam listić za ulazak u Hong Kong. Sa pasošem Srbije dozvoljen je ulazak bez vize u trajanju do 14 dana, a u Kinu do 30 dana, eto prve razlike. Brzo prolazim kontrole, preuzimam prtljag i krećem vozom Airport Express prema gradu. Povratna karta košta 205 HKD hongkongških dolara ali Electron kartice ne rade u Kong Kongu, samo kreditne sa reljefnim brojevima. Menjam novac na aerodromu gde je nepovoljan kurs. Voz ima samo dve stanice i treću u centru Hong Konga gde silazim. Putovanje je trajalo 20-tak minuta pošto se voz kretao velikom brzinom. Prvi utisak odaje savršeno organizovnu zemlju. Prelazim na lokalni metro ali tu moram da dokupim kartu iako je na sajtu metroa pisalo da je putovanje lokalnim metroom besplatno za putnike Airport Express-a sa ili na aerodrom ali nije. Metro je jeftin ali automat ne prima krupne apoene, kartice znate već, ne rade a kasirke nema. Nazad par spratova gore pa na šalter informacija gde sitne novac pa ponovo na automat i konačno posle 20 minuta karta je u rukama. Izlazim napolje, prvi put od Beograda, sve vreme se vozim i hodam nepreglednim hodnicima, podzemnim i nadzemnim tunelima.


Jutro je toplo, a ne osečam vlagu od 80% kako piše na ekranu ispred mene.
Gužva. Živo je i na sve strane ljudi idu u potocima i rekama slivajući se baš na raskrsnicu na kojoj sam se zadesio. Kao u Japanu, upali se zeleno na svim semaforima za pešake i raskrsnica je za tren oka puna ljudi. Pronalazim lako hotel. Rano sam došao, ulazak u sobu je tek od 14h, ali svuda u svetu na recepciji imaju razumevanja i prvu sobu koja se oslobodi i očisti daju gostu sa drugog kontinenta. Svuda ali ne i ovde. Iako sam zaspao na fotelji tik ispred recepcije u 09:00 i budio se ko zna koliko puta sa pitanjem da li ima sada soba tek u 14:00 su mi saopštili ushićenim glasom: „Vaša soba je sada spremna“. Drugi svet i ja to razumem. Nisam dozvolio da me obeshrabri razlika u pravilima i razmišljanju već oran izlećem na ulicu u istraživanje „terena“.
Glavnom ulicom na Hong Kong ostrvu saobraća tramvaj na sprat. Jedan za drugim prolaze u nizu. Svaki nosi reklamu poznatih brendova garderobe, nakita, satova i mobilnih telefona. Svuda unaokolo na zgradama vise ogromne reklame kao na Times Square-u u New York-u. Čak postoji istoimeni trg, doduše manjih razmera. Iz trźnog centra u trgovačku ulicu, iz trgovačke ulice u tržni centar – neverovatan je broj radnji sa brendiranom robom iz celog sveta. Božićna je atmosfera kao u New Yorku, u svim radnjama sviraju samo Boźićne pesme. Irvasi i Deda Mrazovi pomoćnici su svuda unaokolo i vredno rade da svako malo i veliko dete dobije poklon. Svi nešto kupuju i nose puno ukrasnih i šarenih kesa. Vadim iz džepa papirić sa plavim slonom u zaglavlju. Ako ne krenem po unapred utvrđenom spisku izgubiću se po radnjama i neću ništa drugo videti. Za smeštaj sam izabrao deo grada Cassaway Bay, imao sam opcije Kawloon ili od centra prema Keneddy Town-u. Rešio sam da obiđem sve lokacije kako bih mogao da uporedim i steknem jasnu sliku šta je najbolje za putnike. Hotela ima mnogo ali se delovi grada drastično razlikuju. Za početak idem metroom do Central stanice. To mi je zvučalo najbolje, što i jeste. Tu se nalaze najskuplji hoteli, najlepše ulice i najskuplje radnje. Prelepe, ogromne skulpture i moderna umetnost su uklopljeni ponekom zgradom koja možda samo izgleda da je iz nekih starijih vremena.


Brzo plovim rekom ljudi dalje prema trajektu koji saobraća od Hong Kong Island-a do Kowloon-a. To su dva dela grada razdvojena zalivom Južnog Kineskog mora. Trajekt je jeftini javni prevoz, za 2 HKD ( oko 20 dinara) automat izbacuje žeton za ulazak na peron. Vožnje traje par minuta. Na mojoj listi u Kowloon-u su: Gallery of Stars, Ladies Market, Temple Market, Kings garden…
Zamimljivo je što se neočekivano pojavi uzvišenje iznad ulice, a penjanjem se pojavljuju nova tako da su čitavi parkovi postavljaleni na brda koja se nalaze između ulica. Razdaljine su ogromne i najbolje je koristiti javni prevoz za brzo prebacivanje sa mesta na mesto. Pešačenjem se gubi puno vremena, ali svakako bez 10 kilometara dnevno nećete proći ako želite da vidite što i ja. Ladies Market i Temple Market su u stvari pijace sa tezgama raspoređenim duž dve ulice, ništa posebno. Kowloon je sada na mestu broj 3 iza Central-a (1) i Cossaway Bay-a (2) na spisku mesta gde bih odseo. Ima nekoliko prelepih parkova ali ostalo viđeno daje utisak haosa i buvljaka u odnosu na uređenost i sklad prethodna dva. Na ćošku ulice Temple Market večeram ali hrana ovde i nije baš jeftina. Kod nas ovo ne bi bio ni fast food, a bez 200-300 HKD ne moźe ni da se prezalogaji dok je dobar obrok u MC Donaldu ili KFC-u najviše 70-80 HKD. Zato ih valjda ima na skoro svakom ćošku i uvek su puni. Umoran od pešačenja i provlačenja kroz reke ljudi sedam na metro i vraćam se na Central. Pao je mrak.Ovde na Statue Square-u se pruža divan pogled na zgradu Hsbc banke (Hong Kong – Shanghai bankarske korporacije) koja svetli prelepo. Sa druge strane prema vodi, postavljena je Novogodišnja jelka sa svetlećim slovima: Hong Kong. Svi se slikaju sa jelkom u pozadini i šalju slike u svet. Zaista je ovo bio divan dan, svaki tren je bio ispunjen.


Jutro je svanulo vedro ali su se po nebeskom svodu ubrzo navukli beli oblaci. Vreme je monsuna i zna da bude promenljivo ali hladno neće biti, to je sigurno. Otkrivam tramvaj na sprat. To je nabolje prevozno sredstvo na ostrvu, saobraća centralnom ulicom, na spratu je ugođaj kao na turi razgledanja grada. Tramvaj je jeftin, 2.30 HKG, ulazi se na zadnja vrata, a izlazi na prednja i tamo se tačan iznos ubacuje u kutiju. Veoma podseća na tramvaje iz San Franciska. „Jurim“ prema Keneddy Town-u od Cassaway-a preko Centrala i Ferry Luke za Makao posle koje okruženje izgleda znatno lošije i ne bih mogao da preporučim taj kraj za boravak pa čak ni razgledanje. Moźda će se vremenom razviti kao što se sve razvija ovde. Posle 45 minuta vožnje ne izlazim iz tramvaja na zadnjoj stanici već ostajem da se što pre domognem Central-.a. Ogladneo sam od duge vožnje pa svraćam u jednu zgradu i u liftu pritiskam dugme sa nazivom picerije. Lift skače nabijajući mi pritisak u uši i za par sekundi sam na 25 spratu. Pogrešno, picerija je u prizemlju, ali nije pogrešno što sam ovde, odavde se pruža prelep pogled unaokolo. Ispod zgrade je tabla – To the Peak. Hej, pa to je na mojoj listi, krećem odmah. Ispred mene je visoka zgrada sa prozorima kao televizorima (imamo i mi našu Televizorku u Beogradu). Sa prizemlja zgrade polazi voz koji penje turiste na vrh brda sa nadmorskom visinom od oko 400 metara. Tamo se nalazi muzej Madame Tissaud i The Peak, vidikovac sa koga se pruža pogled od 360° na ceo grad. Iako je popodne, gužva je ogromna, svi žele na vrh. Voz uz veliki uspon i prolaskom kroz nekoliko usputnih stanica na kojima ne staje, za samo nekoliko minuta stiže na vrh. Odmah pored ove dve atrakcije gradi se i veliki tržni centar za one koji su dole zaboravili nešto da kupe. Hong Kong je raj za kupoholičare, a takvih posebno u Aziji ima mnogo. Ovde dolaze iz Koreje, Japana, Kine, Tajlanda, Indonezije i kupuju, kupuju, kupuju.
The Peak je građevina neobičnog izgleda, a da bi se došlo do terase na vrhu prvo se pokretnim stepenicama prelazi, izgleda mi, bezbroj nivoa opasanih radnjama i ljudima koji nešto nude. Konačno poslednji, izlazim na terasu i dobijam u ruku papirić za slikanje sa gradom u pozadini.
Pogled je zaista predivan, pao je mrak u međuvremenu i grad je zasijao punim sjajem. U prvom planu, u podnožju brda su centralno locirani soliteri, a u drugom planu, preko zaliva, Kowloon i drugi delovi grada.
Gužva je na vrhuncu, blicevi sevaju, slike se odmah šalju po svetu, besplatni wifi internet radi punom snagom.
I previše je za danas.

Bistro plavo nebo su tek popodne prekrili oni isti beli oblaci od juče, kao da kruźe po zalivu i čekaju svoj nastup. Posle istraživanja Cossabay-a otkrio sam mnoga lepa mesta, uređene ulice i parkove. Tek predveče sam posegao za mojoj listom i pročitao: Bauhinia Square. Na mapi ne izgleda daleko ali odlazak pešice se pretvorio u tumaranje hodnicima, kroz tržne centre, preko nadvoźnjaka i to baš može da oduzme vreme. Ali ovako predveče, ni autobus koji ide tamo nije dobra ideja jer su ogromne gužve na putevima koji se nalaze ispod svih tih nadvožnjaka i tržnih centara. Nekako sam se dočepao Expo centra na čijem prednjem kraju koji gleda na zaliv se nalazi Bauhinia Square i Promenada, šetalište pored zaliva koje gleda na Kowloon. Od početka do kraja Expo centra treba dobrih 20 minuta hoda kroz velelepno zdanje sa bezbroj sala za kongrese, sajmove, skupove i simpozijume, kao kada bismo 50-tak Sava Centara stavili na jedno mesto i spojili. Ovo je nešto neverovatno, šta su ovi ljudi napravili. Ispred se nalazi veliki, zlatni spomenik postavljen u čast nezavisnosti Hong Konga i prestanka vladavine Velike Britanije 1997. godine. Hong Kong je posebna oblast u okviru Kine koja ima skoro potpuni suverenitet kao zasebna država ali nema svoju vojsku i ministarstvo inostranih poslova. Postoji još jedna takva posebna oblast, to je Makao. Tu sam dopisao na listu sa plavim slonom: Makao – sutra.


Makao je kockarski raj cele Azije. Isto što je Las Vegas za Ameriku, samo što je promet novca u kazinima 50 puta veći od onog u Las Vegasu. Makao se nalazi oko 60 kilometara preko mora i široke delte Biserne reke. Mnogo je manje površine od Hong Konga. Kako putujem u drugu državu, poneo sam pasoš i prolazim kroz carinsku proceduru pre ukrcavanja na brod. Kupio sam kartu za prvi slobodni brod u 11 ali ovde važe pravila da ako ima mesta u nekom prethodnom, putnici mogu slobodno da se ukrcaju i otputuju ranije. Tako sam u 10:30 već krenuo za Makao. Posle sat vremena vožnje Turbo Jet-om koji je više leteo po vodi nego plovio stigli smo u Makao. Svi natpisi su na Portugalskom. 1999.Makao je poslednja kopnena teritorija koja nije više bila kolonija, već je predata na upravljanje lokalnom stanovništvu. U Makau važe posebni lokalni zakoni kao što i Hong Kong ima svoje, a pitanje državnosti može da bude postavljeno 2049. po sporazumu Kine, Portugalije i Makaa.


Na Jumbo listi je Senado Square, glavni trg. Usput prolazim pored neverovatnih građevina. Zgrada u obliku cveta, Grand Lisboa, kockarnica i hotel. I takvih je mnogo, posebno u delu grada koji zovu Strip po uzoru na Las Vegas. Venecian Macao sa gondolama, Parisienne Macao sa Ajfelovom kulom…
Na Senado trgu je živo, prilaze mi školarci da obave anketu za strance. Sve je ukrašeno u novogodišnjem duhu. Atmosfera je sjajna. Sa trga se sliva reka ljudi prema glavnoj atrakciji, ruševinama crkve Svetog Pola, takođe na mojoj listi. Puno radnji sa lokalnim proizvodima je zamenilo poznate brendove u Hong Kongu. Nije da ih nema, ali nisu toliko očigledni. Sve se plaća i Hongkonškim dolarima, a electron kartice ponovo rade, u svim radnjama. Ispred ruševina su stepenice prepune ljudi. Svi se slikaju. Iza fasade crkve nema ništa, odavno je srušena. Posle šetnje po centralnim gradskim ulicama sedam na bus koji vozi pravo u luku, nešto mi govori da treba da požurim. Sutra se vraćam u Evropu pa da se lepo naspavam. Kupujem kartu za prvi slobodan, ali poučen iskustvom, stajem u red za prvi koji kreće za 15 minuta. U tom gliseru nema puno slobodnih mesta pa me šalju u red za čekanje. Kada su se svi ukrcali pustili su i nas nekoliko iz reda za čekanje, ostali nisu mogli da se ukrcaju. Čim smo isplovili iz luke, kapetan se obratio putnicima i rekao je da počinje da duva jak vetar deltom Biserne reke i da svi ostanu vezani na svojim sedištima. Odjednom je gliser počeo da skače po talasima tako da je sada leteo od talasa do talasa snažno udarajući u svaki. More je odjednom pokazalo lošu narav i evo već sat i po se vozim kao na roller kosteru.
Konačno je malo mirnije jer smo se dočepali priobalja ostrva Hong Kong. Izlazim sa glisera, a mnoštvo glisera je parkirano i prazno. Prolazim pasošku kontrolu i ponovo dobijam 14 dana boravka u Hong Kongu jer sam izlazio iz zemlje. Mogao sam i da se ne vratim dok ne prestane da duva jak vetak Bisernom rekom jer je ovo bio poslednji gliser iz Makaa za Hong Kong danas. Na tabli piše da se prodaju karte za sutra u 10 ujutro, a to bi bilo kasno za moj let za Beč.
Puno ljudi leži po podu zgrade jer su svi polasci otkazani. Ostavljam tu gužvu i krupnim koracima gazim prema hotelu.
„Dobar dan, opet se srećemo, kako Vam je bilo u Hong Kongu? “ dočekuje me ona ista stjuardesa.
Divno, stvarno liči na New York u sred Azije. Obavezno ga posetite.

 

« 1 од 5 »

Odgovorite