Havana -Posle 10 sati leta od Pariza pilot aviona Boeing 777 avio kompanije Air France je objavio sletanje. Posle jednog zaokreta tlo je bilo sve bliže i napokon su točkovi dodirnuli pistu aerodroma Jose Marti u Havani.
U avionu se prolomio aplauz kapetanu i posadi, odmor za oko 400 ljudi upravo počinje. Popunjavam formular za ulazak dok čekam u redu više od pola sata za susret sa policijom i carinom. Preuzimam prtljag i žurim ka izlazu gde me čeka nasmejan taksista. Put do centra Havane traje oko 30 minuta a na putu prvi susret sa bedom i nemaštinom. Kuće ruinirane, narod po ulicama, na sve strane samo stari automobili kakve smo mi odavno izbacili iz upotrebe. Šarenilo boja na sve strane mi ipak ostavlja lep utisak.Hotel je lep ali imam osećaj kao da je u njemu vreme stalo. U holu se po ceo dan smenjuju muzičari koji sviraju gostima. Veselo je. Boja neba i purpurni oblaci rasuti po njemu određuju prelepi kubanski predeo.Šetalištem Del Prado koje je oivičeno ulicom sa obe strane i popločano mermerom se stiže do obale mora. Na tom putu je bezbroj ljudi koji nešto nude: tompuse, dobar restoran, lepe devojke pa i narkotike.Nisu preterano naporni kada im kažete da vam to ne treba. Svi žele da znaju odakle ste i odmah vas povezuju sa poznatim likovima iz vaše zemlje. Malo priče sa lokalcima nije naodmet. Na obali mora talasi sa Atlanskog Okeana udaraju u kameni bedem i kapljice vode prskaju prolaznike i pecaroše koji pecaju do duboko u noć. Po ulicama je puno ruševina nekada lepih zgrada i kuća u čijim prizemljima i danas žive ljudi. Svi su kod kuće, sede i gledaju televiziju, igraju karte, pričaju ili sede na pragu i gledaju prolaznike.Većina ima tamnu ili potpuno crnu boju kože i bele, zdrave zube pa je osmeh uobičajena komunikacija sa strancima. Španski jezik se govori svuda a mnogi govore i engleski i lako je sporazumeti se. Očigledno je da nemaju puno novca ali im i ne treba pošto je njihova filozofija života potpuno različita od one u Evropi. Na Kubi je večito leto sa prosečnom temperaturom od 26 stepeni pa grejanje i zimska garderoba nisu potrebni. Zato ostavljam perjanu jaknu i uzimam letnju gaderobu – kakvo olakšanje.
Na ulicama je stalna revija old tajmera. Vozila su svih mogućih marki koje su se proizvodile do 1960 godine : Pežo, Ford, Lada, Pontiac, Buick, Volga, Opel, Škoda pa i Fića. Ofarbani su u sve dugine boje i krstare ulicama. Oni najbolje očuvani voze turiste a oni lošiji voze linijski taksi koji je namenjen isključivo lokalnom stanovništvu i u koji se smesti po 6 ljudi koji idu u istom pravcu.
Između njih se provlače vozači bici-taksija koji imaju dozvolu da voze lokalce ali često voze i turiste uz vožnju sporednim ulicama zbog izbegavanja policije. Upoznavanje Havane je najbolje sa otvorenim autobusom koji vozi kroz grad i ima 3 linije za koje je potreban jedan dan. Na tom putu se mogu videti Trg Revolucije, hotel Copacabana, staro groblje, Akvarijum, Rezidencijalni deo, Univerzitet, bolnice, škole, Capitolio National kao i mnogi trgovi i ulice u staroj Havani (Habana Vieja).
Deo stare Havane je restauriran i vraćen u stanje kada je bio sagrađen. Tu se nalaze i pravoslavne crkve Svetog Nikole i Ruska Crkva, Katedrala Havane i druga verska obeležja. Plaza Vieja je centralni trg u staroj Havani a na njemu se slikam sa kubankom u plavoj haljini sa žutim velom,korpom sa voćem na glavi i velikim tompusom u ustima.Od trgova tu su i Plaza de San Francisco i Plaza Armas i svi su povezani uskim popločanim uličicama. U staroj Havani se nalazi puno restorana i barova od kojih su najpoznatiji Havana Bar, Floridita i La Bodegita del Medio ali tu je puno drugih u kojima je odlična atmosfera sa muzikom i igrom.
Salsa je nacionalni brend a ona se igra i po ulicama, najviše u predvečerje u blizini spomenika Cristo de la Habana koji se nalazi preko puta stare Havane a deli ih zaliv Havane kojim plove brodići na svakih 15 minuta.
Tompusi su još jedan brend Havane i postoji više fabrika koje se bave proizvodnjom tompusa raznih vrsta ( Romeo&Julietta, ). Najmanji su cigarilosi, malo deblji i duži od naših cigara a zatim su tu robusto…odmah iza Capitolio-a se nalazi stara fabrika cigareta u kojoj radi samo prodavnica. Tompusi se ne kupuju u prodavnicama već od „sigurnog izvora“ na ulici.
Kada se zađe u deo van stare Havane zalazi se u život lokalnog stanovništva a građevine su drugačije od onih u staroj Havani, veoma su ruinirane.Kriminala na Kubi nema mnogo, čak nisam naišao na bilo koji vid agresije. Kubanci su veoma miroljubiv i kulturan narod, spremni su da strancima pomognu, daju informacije i znaju gde je granica dobrog ukusa. Svakako gledaju da zarade od vas ako mogu a na vama je da li ćete to i da dopustite.
Hrana je svakako ukusna i još nisam probao nešto što mi se nije svidelo. To je verovatno zato što nisam jeo u restoranima za turiste. U hotelu je doručak veoma dobar a u toku dana na ulicama ima razne hrane koju treba probati. Svi pronose nešto što liči na malu picu ali ne mogu da odgonetnem gde su to kupili. Tumaram okolo i posle dužeg traženja ugledam otvor na jednoj fasadi i na njemu rešetke a ispred rešetki red. Pitam ko je poslednji “ultimo” i čekam. Svuda gde se čekaju redovi treba uraditi isto i pratiti šta radi onaj ispred vas a onome posle vas reći da ste vi poslednji.
Mini pica je zaista ukusna a razne hrane ima u izobilju na sličnim mestima.
Ludi Hektor je pre 15 godina smislio nešto drugo i po tome je poznat. Pice spušta sa krova kuće u korpi u koju ubacujete novac a vrsta pice se dogovara dovikivanjem.
U blizini se nalazi hotel National de Cuba u kome su odsedali sve poznate ličnosti od političara, trgovaca, glumaca do mafijaša.
Da bi se podmirila velika nemaština Kuba ima dve valute, lokalni pezos za lokalno stanovništvo i konvertibilni pezos za strance. Sa lokalnim pezosom ne možete plaćati na mestima za strance kao što su hoteli, taksi sa aerodroma, restorani ali zato možete kupovati na mestima gde kupuje lokalno stanovništvo po neverovatno pristupačnim cenama. Dakle ako se malo pomešate sa lokalcima možete da se hranite i vozite po Havani za male pare.
Tek pre nekoliko meseci je na Kubi je počela prodaja mobilnih brojeva a ispred Havana Telekoma su veliki redovi. Od pre nekoliko dana je dozvoljen izlazak sa Kube lokalnom stanovništvu ali malo njih će u početku moći da to sebi i priušti. Mnoge potrebe modernog doba koje su neophodne većini ljudi na svetu na Kubi nisu ni u priči potrebne. Iz toga se može zaključiti koliko je čovek sam sebi ubrzao život sa modernim tehnologijama i napravio gomilu problema. Svakako treba u svemu imati meru.
Korisno je da znate cene:
1 EUR = 1.2 CUC Dolare ne menjati, naplaćuje se provizija od 10%
1 CUC = 24 lokalna pezosa
Pica na ulici 10 lokalnih pezosa (40 dinara)
Prevoz sa aerodroma do grada je 30 konvertibilnih pezosa
Prevoz iz grada do aeodroma Playa Baracoa (let za Cayo Largo) 35 konvertibilnih pezosa
Prevoz autobusom 1 lokalni pezos (4 dinara)
Tompusi od 120-200 CUC kutija od 25 komada u prodavnici
Tompusi od 30-40 CUC kutija od 25 komada na ulici
Suveniri – u bescenje
Avio karta od 800 eur na više
Hotel za dve osobe od 50 eur na više