Berlin -Točkovi Boinga 737 su dodirnuli pistu aerodroma Tegel posle sat i četrdeset minuta leta od Beograda. Vreme u Berlinu je vedro a martovsko sunce obasjava okolinu i nagoveštava proleće. Mali ali dobro organizovan aerodrom je lako primio sve putnike Jat-a. Za neko vreme avioni više neće leteti na ovaj aerodrom pošto je izgrađen potpuno novi, Šenefeld čija rekontrukcija je trajala više godina.
Berlin je jedan od gradova u koji rado odlazim ponovo, čak ni ja ne znam koliko puta sam bio. To je jedan divan, multikulturalan grad koji uopšte ne liči na ostale delove Nemačke. Svaki put ume da iznenadi, obraduje, zaiskri na potpuno neverovatan način. Potpuno ispunjen sadržajima koji se stalno dopunjuju, menjaju i prožimaju.
Prva asocijacija na Berlin je verovatno period odvajanja naroda, zid. Kada se zid srušio prošao sam pored u „Jugu“ beogradskih tablica, policajci su me gledali u čudu. Danas se u Berlinu niko ničemu ne čudi, sve je normalno. Svi narodi, kulture i stilovi na jednom mestu, rekao bih. Na svakom koraku tragovi prošlih vremena, sadašnjost i budućnost. Potrebna je čitava večnost da se sve istraži ali to i nije cilj. Uvek treba da ostane nešto neistraženo da biste došli ponovo.
Sunce još više greje a hladan vetar sa severnog mora podseća me da je zima. Berlin je potpuno ravan ali nepregledan. Pešačenje je poželjno jer se tako najbolje oseća prostor ali tu su na raspolaganju i svi drugi vidovi prevoza: U bahn – podzemna železnica, S bahn – nadzemna železnica, autobus, tramvaj savršeno usaglašeni i povezani tako da imate osećaj da se stalno vozite ako presedate sa prevoza na prevoz. Sa aerodroma do grada za samo 30 minuta autobusom. Sa novog aerodroma ima i U bahn. Ceo grad je isprepletan mnoštvom kanala reke Spree po kojoj plove brodovi sa turistima do kasno u noć.
Izbušen je kao švajcarski sir sa bezbroj tunela od podzemne železnice kao i podzemnim putevima koji se koriste za posebne goste. Možda jedina podzemna stanica u Svetu služi samo političarima iz Bundestaga da se prevezu od glavne železničke stanice dve stanice do centra Nemačke politike. Na karti je ovaj deo grada označen kao centar (Mitte). Nepregledno prostranstvo parka koji je najveći centralni park u Evropi i koji je okružen velelepnim zdanjima: Parlament (Reichstag, Bundestag), Arhiv Nemačke, Zgrada sa kabinetom kancelarke Angele Merkel. Malo dalje se nalazi Branderburška kapija, jedan od simbola Berlina. Odjednom se nailazi na ogroman plac na obodu parka sa velikim betonskim blokovima. Logično pitanje, šta je to ?
Podstaknut na razmišljanje i postavljanjem pitanja dobijam odgovor. Jevreji su bili vlasnici te parcele. Nisu hteli da naprave tržni ili poslovni centar na ovom mestu već su napravili mesto sećanja na jevrejske žrtve rata. Betonski blokovi su građeni stepenasto, između njih postoji 13 prolaza gde je dozvoljeno kretanje a lepo ponašanje se podrazumeva na ovakvom mestu. Zaista će se svi pitati, zauvek. Malo dalje još simbola, ostaci zida na ulici. Sa jedne strane Istok a sa druge Zapad, ali tako je nekada bilo. A tu je i carinik koji nam dočarava atmosferu tog doba. On poseduje 7 pečata od različitih pograničnih službi koje su se smenjivale posle rata do pada Berlinskog zida. Za samo 2 eura i 50 centi dobijate repliku pasoša i sve pečate, da možete da pričate gde ste bili.
Prateći kocke na ulici koje su ostale od zida dolazim u potpuno moderan deo grada pun restorana, kafića, u vrevu i viku – Potsdamer Platz. Na prvom spratu tržnog centra čekam u redu da zauzmem mesto i probam najbolji sladoled u gradu. Ovakvu pomamu za sladoledom nisam skoro video. Kako su svuda okolo visoke zgrade nude se posete poslednjim spratovima uz obećanja: „najbolji pogled na Berlin“. Meni najdraže mesto za pogled na Berlin je ipak toranj na Alexander platz-u u istočnom delu grada. Na 206 metara visine vodi lift za 45 sekundi a tu se nalazi restoran. Stolice i stolovi su postavljeni na pokretnoj traci koja se stalno kreće tako da kada uskočite počinje putovanje oko Berlina. Tokom večere obiđete nekoliko puta pun krug.
Da li je to sve ? Ma ne, ima mnogo toga ali pomenuću samo još nešto: hala za letovanje sa pravim pingvinima, muzej voštanih figura Madamme Tissaud, jezera koja liče na more (Wansee), putevi natkriveni krošnjama drveća, dva ZOO vrta (po stanici podzemne železnice ZOO garten je napisana knjiga), safari usred Berlina, noćni život kao usred Beograda, restoran u kome nema svetla (da se probude čula), Ostrvo muzeja (postoje 3 muzeja spojeni podzemnim prolazima), Opera, galerije, crkva ( najpoznatija na Kurfürstendamm-u pretvorena u muzej), bezbroj radnji sa svom mogućom i nemogućom garde-robom – odeća od S do 7 XL i obuća od 16 do 54 kao i Sajam Turizma, najveći na Svetu, da dobro potrošite obuću..
Samo pazite, ni Nemačka nije što je nekad bila, ponesite i cash, kartice ne vole u poslednje vreme, zbog krize.
