Puno godina sam slušao priče sa Kipra od mnogih putnika koje sam uputio tamo. Osamdesetih je bio u žiži podela, devedesetih je bio finansijska meka da bi poslednjih godina po ulasku u evropsku uniju sve karte bacio na turizam.
Direktan let od Beograda do Larnake je trajao 2 sata i 40 minuta a po izlasku iz aviona sam osetio vlažan i topao ostrvski vazduh. Najbolji način da se obiđe šira teritorija je rent- a-car ali tek kada sam preuzeo automobil i krenuo shvatio sam da treba da vozim suprotnom stranom. I to je Kipar.
U Evropi se samo u Velikoj Britaniji, Malti i na Kipru vozi levom stranom a Englezi kažu: ” Drive left you are right, drive right you are wrong…” Nije jednostavno ali sam se brzo navikao. Savršena mreža autoputeva mi je pomogla da brzo stignem do letovališta Aya Napa. Kako je u međuvremenu pala noć odlazim na počinak.
Jutarnje sunce obasjava mirnu površinu mora. Veoma je toplo a ostavio sam prilično hladan Beograd za sobom iako je početak jula. Prelepa plaža Sandy Bay ispred hotela Pavlo Napa nalik je lepim grčkim plažama. Pesak je okružen stenama sa obe strane a plitka voda postaje malo dublja da bi se posle 50 metara ponovo pretvorila u plićak. Počeo je da duva povetarac a talasi su počeli da komešaju površinu vode, prvo blago a onda sve jače. Na kraju dana su valjali velike količine vode a svuda na obali su pobodene crvene zastave sa zabranom kupanja. I pored toga mnogi su se kupali ali je more zaista izgledalo opasno.
Aya Napa je turističko mesto koje je izgradeno oko manastira i veoma brzo se proširilo po celoj obali. Uveče je u mestu živo, nalik drugim grčkim gradovima. Glavna šetališna ulica je prepuna radnji, butika, restorana, kafića a u centru mesta za veliku i malu decu je smešten veliki luna park. Za ljubitelje pojačanog adrenalina ovo je pravo mesto.
Za plaže u Aja Napi kažu da su najlepše na Kipru, a da bih bio siguran rešio sam da ih obiđem. Svi su hvalili Nissi Beach koja je veoma blizu mog hotela pa da krenem od nje. Velika plaža preplavljena mladim turistima kao na Ibici, za razliku od iste nema toplesa. More je prepuno neke zelene trave tako da plivanje na ovom mestu nije nimalo prijatno. Da li je to loš momenat ili je stalno ovako ? Mladima ne smeta, oni su prepunili plažu sa raznim đubretom i flašama tako da je utisak jako loš. Ispred plaže se nalazi jedna velika stena a do nje vodi mala pešcana prevlaka. Sa druge strane prevlake jaki talasi udaraju u stenu, a plitka i čista uvala prkosi kao potpuni kontrast onoj drugoj. Sa vrha stene pogled je fantastičan, sa jedne strane otvoreno more, a sa druge cela plaža kao na dlanu. Najhrabriji skaču u otvoreno more iako na tabli piše da to nije preporučljivo. Zalazak sunca u zaleđu plaže tera kupače da krenu pre mraka i plažu prepuste galebovima i vrapcima koji u potrazi za hranom čiste sve pred sobom.
Uvala je prepuna čamaca i brodova koji dovode turiste na kupanje u prozirnoj vodi. Na obali izmedu stenja napravljen je prilaz sa više malih korita koja ispunjena slanom vodom čekaju kupače da ih zauzmu. Sa druge strane ogromne hridi vise nad dubokim morem. Prizor deluje veličanstveno. Nekoliko kilometara dalje Kronos Beach se nalazi u pitomoj morskoj uvali. Cela je pešcana, bez kamenja u vodi koja je plitka 100 metara od obale. Prilaz je zanimljiv, a put strmo krivuda do same plaže. Pogled sa vrha je sjajan i pruža pregled celog predela, ne samo ove uvale.
U blizini Aja Nape se nalazi mesto Agyos Nikolas odakle se pruža pogled na Famagustu, mesto u kome su do 1974. živeli Grci.
Kipar je ostrvo dužine 290 km a širine 90 km i od 1974. godine je podeljeno na dva dela, grčki i turski i od tada vlada netrpeljivost između njih. To sam osetio u liftu hotela kada sam pročitao na delu mape Turskog dela: “Okupirana teritorija od strane Turske vojske od 1974. godine”. I ljudi koji žive ovde me stalno šalju na mesta u grčkom delu Kipra odakle se vide gradovi u turskom delu Kipra i verujem da im je ovo bolna rana.
Danas biram najdalju tačku na mom obilasku Kipra, Coral Bay, plažu u blizini grada Pafosa. Čuo sam da ovaj deo Kipra nije sa tako lepim plažama kao ove u Aja Napi. To sam sada i potvrdio posle 200 kilometara puta kojeg nisam ni osetio zahvaljujuci mreži autoputeva koji su u odličnom stanju i još uvek bez naplate putarina. Svaki autoput koji je označen oznakom A ima u blizini paralelni regionalni put koji nosi oznaku B. Sada sam na A4 a pored je put B4 tako da pravac ne može da se promaši.
Pafos je interesantan gradic na obali mora, na samom zapadu ostrva. Put do stare kule je sa obe strane oivičen mnogim restoranima i prodavnicama. Sa vrha kule se pruža prelep pogled na luku. Nedaleko od kule se nalazi lokalitet iz rimskog doba gde se mogu pogledati prelepi mozaici, ostaci zidina starog grada a posebno mesto zauzima svetionik koji prkosi vremenu i navodi brodove do luke.
Larnaka je grad sa interesantnim šetalištem pored mora. Još davne 1920. godine ovde su posađene palme koje i dan danas prave hladovinu šetačima i otpor popodnevnom vetru blago njišuci stoletna stabla. Crkva Svetog Lazara je u blizini šetališta i vredi posetiti ovo mirno i tiho mesto u centru grada. Veliki broj restorana nudi raznovrsnu mediteransku kuhinju a uvek u ponudi su giros i suvlaki.
Da bi se osetio život meštana nezaobilazna je poseta Lefkoziji i Nikoziji. Ne to nisu dva već jedan grad podeljen na dva dela pa odatle i dva naziva, grčki i turski. Glavna šetališna ulica koja vodi od City Hall-a ne nagoveštava ništa neobično. Lepe Grčke radnjice, restorani sa lokalnom hranom i nezaobilazni svetski brendovi deluju kao normalan prizor šetališne zone. Odjednom ispred mene – granica.
Na žuto obojenoj zgradi piše: “Poslednji podeljeni grad u Evropi”. I stvarno pored žute zgrade prolaz do turskog dela grada gde nazirem radnje u turskom stilu i potpuno drugačiji prizor. Voleo bih da pogledam ali pasoš mi je ostao u hotelu, možda neki drugi put. Osiguranje za kola svakako ne važi u Turskom delu ali pešice bih mogao…
A sada idem u planine da vidim kako izgleda tamo. Posle duže vožnje autoputem prelazim na lokalni put kojim se sve vreme penjem do vrha na oko 2000 metara. Pritisak u ušima mi govori da sam sasvim blizu vrha i uskoro ugledah parking i veliki park sa druge strane. Razređen, planinski vazduh i plelepi miris borovine me opijaju posle šetnje po gradskim ulicama podeljenog grada. Manastir Kykos je jedan od centara duhovnosti Kipra.
Nailazim na autoputu na veliku tablu na kojoj piše: “Afrodita, sledeće skretanje”. Po legendi, na tom mestu je odmah po rođenju, Afrodita izašla iz morske pene. Starije predanje govori o tome kako je ona ćerka boga Zevsa i Dione a mlađe predanje govori kako je ona rođena iz morske pene. Svakako je okarakterisana kao boginja lepote, čulne ljubavi i plodnosti i širom Grčke ima svoje hramove i svetilišta. Mesto njenog rođenja svakodnevno poseti puno turista i lokalnog stanovništva. Pored uskog puta nailazim na velika parking proširenja odakle se pruža fantastičan pogled na predeo njenog rođenja.
Prelepa priroda na ovom mestu se poigrava sa jakim talasima koji se razbijaju o hridi u blizini obale praveći neverovatnu količinu morske pene svakog trena. Plaža je kamenita a obluci prelepog izgleda i raznih boja je rasuto svuda unaokolo. Jedna velika stena prkosi prostorom na samoj obali, a puno mladih bračnih parova svoje prve fotografije i zavet na večnu ljubav pravi baš ovde. U zaleđu plaže sunce prelazi liniju horizonta i samo se vide zraci rasuti po okolnim brdima.
Haotična situacija na čekiranju putnika dovela je do panične jurnjave do gejta za poletanje. Zaposlenim carinicima i policiji se ne žuri, lagano razgledaju pasoše, bacaju flašice sa vodom, izuvaju cipele putnicima, a ženski glas sa razglasa ljutito opominje putnike da su odavno trebali da budu na gejtu. E pa gospođo, ne daju nam, mi bismo odavno bili tamo.
Ukupan utisak je veoma pozitivan.
